Zahvaljujući lošoj proceni vremena i svakodnevnim mukama u prevozu, nismo uspeli da prisustvujemo nastupu grupa Žene Kese i Kanda Kodža i Nebojša. Činjenica da se ubrzo i naoblačilo i da je oko 22h počela da pada ničim opravdana kiša koja se pretvorila u pljusak i zalila vaše izveštače doprinelo je poprilično lošem početku ove manifestacije.
Na ulazu u SKC dočekale u nas  dve kontrole i maltene nas istresle iz gaća, što nije ni malo dodalo pozitivnom utisku. Gužva u velikoj dvorani SKC-a, koja je postajala sve veća doprinela je činjenici da su vaši izveštači za 5 minuta bili mokri do gole gože Od bilo kakve ventilacije ni najmanjeg traga tako je trebalo zagrliti čašu piva i li nečeg sličnog i strpljivo sačekati hedlajnere.



Mora se ipak priznati da je satnica poštovana. Malo pre 22:20 na scenu su izašli Jon Spencer i Matt Verta-Ray (obojica gitare i vokali), kontrabasista Simon Chardiet i mlađani bubnjar Phil Hernandez a onda su nemilosrdno krenuli u pesme sa tri albuma grupe (Heavy Trash, 2005; Going Way Out with Heavy Trash, 2007 i novi još neobjavljeni Midnight Soul Serenade).
Obučeni u odela i košulje, odavali su utisak najvećih šmekera grada Čikaga što je i potvrdila i vulkanska energija koja je izbijala iz svih a posebno omalenog ali magnetično harizmatičnog Jona Spencera.
Počevši sa "Justine Alright" (sa prvog albuma), Heavy Trash su nastavili
sa "Say Yeah", "Farm House Punk" i "Crazy Pritty Baby".
Adrenalin je skakao sa "Gee","Good Man", "Loveless" i "In My Heart". Grupa se totalno "raspištoljila" u sledećim pesmama gde je u vodećim vokalima učestvovao i Matt Verta-Ray.



Velika stvar za danasnji rok je što su dva velikana iz tako dobrih grupa kao što su "Blues Explosion"(Jon) i "Madder Rose"/"Speedball Baby" (Matt) našli zajednički jezik i ujedinili snage u projektu Heavy Trash.
Ubitačne doze rockabillyja, izvornog rock'n'rolla i bluesa koje su isporučivali publici nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Sala SKC-a je bila prepuna oznojenih ljudi koji su frenetično skandirali grupi
Na žalost iako izvanredan njihov nastup je trajao samo 50 minuta (što je i za festivalske standarde malo), što dovodi do pitanja da li će tako biti i dalje kada su u pitanju nastupi hedlajnera na Jelen Pivo Live festivalu.
Pošto smo zauzeli prve redove nije bilo ni govora o odstupanju pa smo mirno sačekali početak nastupa nepredvidljive grupe The Fall.
Posle mučenja sa lepljenjem banera, da ne kažemo belog čaršava na kome je pisalo The Fall Unseen Knowledge, od strane pomoćnog osoblja kome je prisustvovala čitava pomalo i nasmejana sala, tačno u 23:40 posle uvodnih taktova sa traka izašli su četvoro članova grupe The Fall i krenuli u instrumentalni uvod.



Uskoro se na bini pojavio i glavom i bradom, dugoočekivani Mark E.Smith!
Grupa počinje sa "Chino" i nastavlja sa pesmama sa poslednja tri albuma, "50 Year Old Man" i "I've Been Duped" sa Imperial Wax Solvent, "Sparta" sa The New Fall LP. Zvuk je snažan, muskulaturni basista i bubnjar (sve sa tetovažama) čvrsto drže ritam na šta se nadovezuju klavijature lepe Eleni Poulou i blistav rad izvanrednog gitariste.



Mark se kreće  polagano i otežano i stalno menja mikrofone, odbacujući ih bukvalno jednog po jednog po bini. Onda peva sa dva mikrofona zajedno, pa odvrće i zavrće pojačala muzičarima stvarajući tako stalno novi balans i disbalans u zvuku.
To ne zbunjuje muzičare koji ne prestaju sa sviranjem, a publiku pomalo zbunjuje ali i oduševljava.
Nakon 35 minuta Mark odlazi iza scene i peva sa mikrofonom iz sobe iza. U drugom trenutku on odlazi, a za njim i grupa.
Publika doziva i traži još. Dobija jedinu poznatiju stvar večeri "Mr.Pharmacist" (njihov singl iz 1986.godine). Svi su oduševljeni i pevaju sa grupom. Na žalost to kratko traje. Posle pesme Mark skuplja grupu i oni bez pozdrava odlaze.
Pošto su na koncertu bili pravi Fall fanovi očekivali smo ipak duži nastup, a on je trajao opet (samo) 50 minuta.



Nadamo se da će nastup Echo and The Bunymen trajati duže.
Šta reći - dobili smo dva jako dobra nastupa, prvi izuzetno energičan, drugi pomalo čudan ali vrlo zanimljiv. Šteta što ovako dobre grupe gledamo u njihovim skraćenim nastupima za festival.
Da li će ih neko dovesti ponovo?
Nakon ovih nastupa površno smo odgledali deo nastupa grupe "Obojeni Program" ali utisci su bili previše jaki (a svež vazduh tako primamljiv) da bismo ostali duže.

Nastaviće se ...

Slike sa koncerta
Heavy Trash
http://www.facebook.com/album.php?aid=105743&id=65497749644&l=3cf34f2720
The Fall
http://www.facebook.com/album.php?aid=105774&id=65497749644&l=7191e9d5ea

Tekst - slobodan vlaketiĆ
Photo - Nebojša MiĆkoviĆ